• Ja u polju
    Davne 70-i neke - još u vreme kad sam i sam počinjao sa obukom po sadržajima ishrane iz Prirode.
  • Svideo mi se sremuš kao biljka (od kuda li ime za koncept ''SREMUŠ''?) i ja, početnički, ne razmišljajući pojedem pun tanjir salate od sremuša.
  • Malo kasnije - hodam ja po stanu, ali lebdim kao ''pijana kokoška''. Ništa me ne boli, kao da nisam na nogama i sve naginjem ka podu, a u glavi neki neobjašnjiv osećaj.
  • Sednem ti ja i onako duboko ''bosanski'' razmislim (tada sam živeo u Bosni) i dosetim se da je meni pritisak skroz srozan. Pa, sremuš je najbolji beli luk.
  • Brzo pristavim i skuvam jaku, duplu gorku kafu i normalizujem stvar.
  • Od tada uvek upozoravam na to. Ja nisam paničar, ali ima ljudi koji se uplaše, što može da bude još veća opasnost. Nije loše znati o čemu se radi.