SREMUŠ - Allium ursinum - kao biljka:

divlji beli luk, sremuš, srijemuš, cremboš, medveđi luk, a zovu ga i "ubica otrova".

Sremuš je elitni predstavnik samoniklog jestivog bilja (SJB). Sremuš su mnogi probali da kultivišu i odgoje ga, ali nije poznato da je to nekome uspelo, tako da se može reći da raste samo tamo "gde mu se hoće".

Sremuš je posle snega prvi koji je u stanju da "remontuje" ljudsko telo, jer fantastičnom brzinom organizam čisti od štetnih materija. U sebi sadrži obilje eteričnih ulja, vredne mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin - kao glavni sastojak.

Raste od snega do juna, na humusom bogatom, vlažnom zemljištu, od viših brda do 1600 m. nadmorske visine u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama. Blagotvoran je kod oboljenja: arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluća, pri čišćelju rana, želuca i creva... pa onda ne čudi što je Johan Kunzle, sveštenik i pobornik lečenja biljem za njega rekao:

"Ni jedna biljka na zemlji nije tako delotvorna za čišćenje želuca, creva, krvi, kao divlji luk. Večito bolesni ljudi... skrofulozni i bledunjavi, trebalo bi da divlji luk cene kao zlato. Mladi ljudi cvetali bi kao ruže i razvijali se kao jele na suncu..."